Filozofski klub
Filozofski klub je prostor za mlade koji vole da postavljaju pitanja, razmišljaju naglas i ulaze u razgovore koji nemaju brza i laka rešenja. Okupljanja su zamišljena kao otvoreni razgovori u kojima se filozofija ne uči napamet, već se živi kroz dijalog, razmenu mišljenja i zajedničko promišljanje sveta oko nas.
Na susretima se bavimo temama koje su bliske svakodnevnom iskustvu mladih – identitetom, slobodom, odgovornošću, odnosom tela i uma, moralnim dilemama, smislom, zajednicom i savremenim izazovima. Polazimo od pitanja, primera iz života, misaonih eksperimenata i filozofskih paradoksa, uz povremeno oslanjanje na klasične i savremene filozofe.
Filozofski klub ne zahteva prethodno znanje. Važno je samo biti radoznao, spreman na slušanje i otvoren za drugačija gledišta. Razgovori su vođeni, ali ne i zatvoreni – odgovori nisu konačni, a neslaganje je dobrodošlo kao deo procesa.
Svaki susret donosi novu temu, nova pitanja i nove uvide. Na ovoj stranici objavljujemo izveštaje sa svih okupljanja Filozofskog kluba.
Između materije i ideje
📍 Kosančićeva 4, Požarevac | 4. 9. 2026.
Za filozofski razgovor nije potrebna posebna scenografija, dovoljno je nekoliko ljudi koji su spremni da postave pitanje i da ne odustanu dok ne dođu do odgovora.
Na prvom septembarskom filozofskom klubu okupilo se 17 mladih, a tema je bila jedna od onih koje čoveka lako uvuku u razmišljanje: materijalizam i idealizam.
Na prvi pogled, reč je o dve velike filozofske perspektive i dosta apstraktnim pojmovima. Kad ih malo približimo svakodnevnom iskustvu, izbor postaje mnogo zanimljiviji.
Šta je stvarnije – ono što možemo da dodirnemo i izmerimo ili ono što postoji kao misao, ideja, iskustvo i svest?
Materijalistički pogled polazi od toga da je materija osnov stvarnosti. U najširem smislu, ono što postoji ne zavisi od toga da li ga mi mislimo ili opažamo. Nasuprot tome, idealističke filozofske tradicije u objašnjenju stvarnosti daju mnogo veću ulogu umu, idejama i svesti.
Mi istovremeno živimo u fizičkom svetu, imamo telo i čula, ali svet oko sebe doživljavamo kroz misli, sećanja, osećanja i lična značenja koja mu pridajemo. Ista situacija dvojici ljudi može značiti potpuno različite stvari. Jedan događaj može nekome biti beznačajan, dok drugome promeni čitav pogled na život.
Ako je materija osnova svega, kako onda objasniti naše subjektivno iskustvo? Odakle dolazi svest? Ako ideje i svest imaju prvenstvo, kako objašnjavamo činjenicu da na naše misli i raspoloženje toliko utiču stvari koje se dešavaju našem telu i u fizičkom svetu?
Razgovor se tako lako selio s velikih filozofskih pitanja na sasvim obične situacije. Način na koji vidimo sebe, kako tumačimo postupke drugih ljudi, koliko naše iskustvo zavisi od onoga što smo ranije doživeli – sve su to bili načini da se apstraktna filozofija spusti na nešto što nam je blisko. I tu se pokazalo koliko različiti ljudi mogu različito da čitaju istu stvar. Neko je sklon da prvo traži konkretan, materijalan uzrok. Neko će preispitati način na koji smo nešto doživeli i protumačili. Neko će pokušati da spoji oba pogleda. I niko zbog toga ne mora nužno da bude u pravu, ne mora svaka diskusija da ima pobednika.
To je možda i najlepši deo ovakvih večeri. U školi smo navikli da na pitanje postoji odgovor koji treba pronaći. Slično tome, u kvizu postoji tačan odgovor, u matematici možemo proveriti rezultat. U filozofiji, međutim, stvari često ne funkcionišu tako jednostavno.
Dobar filozofski razgovor može da se završi tako što odeš kući sa više pitanja nego što si ih imao kada si došao. Ovoga puta bilo ih je poprilično. Razgovarali smo o tome da li postoji stvarnost nezavisna od čoveka, kakvu ulogu ima svest, da li naše ideje oblikuju svet koji vidimo ili svet oblikuje naše ideje, ali i o tome koliko smo uopšte sposobni da posmatramo stvarnost bez sopstvenih filtera.
Nije bilo potrebe da se svi slože. Naprotiv, različita mišljenja su bila ono što je održavalo razgovor živim.
Da li ste znali?
Da li ste znali da se sukob materijalizma i idealizma provlači kroz filozofiju vekovima, ali da se njihovo značenje menjalo kroz različite epohe?
Još kod antičkih filozofa postoje rasprave o tome šta je osnov stvarnosti, dok su mnogo kasnije filozofi poput Džordža Berklija tvrdili da je postojanje stvari neraskidivo povezano s opažanjem. S druge strane, materijalističke tradicije insistirale su na tome da svet postoji nezavisno od naše svesti.
Drugim rečima, pitanje koje smo otvorili u “Novotarijumu” nije baš od juče, samo smo ga ovog puta postavili za našim stolom.
O smislu života, prolaznosti i stvarima koje nas pokreću
📍 Kosančićeva 4, Požarevac | 22. 5. 2026.
Postoje teme koje nikada ne zastarevaju, bez obzira na vreme u kome živimo, godine koje imamo ili iskustva kroz koja prolazimo. Jedna od njih svakako je pitanje smisla života i upravo njoj smo posvetili još jedno veče Filozofskog kluba u “Novotarijumu”.
Tokom susreta razgovarali smo o tome šta čoveku daje osećaj svrhe i da li smisao postoji kao nešto unapred dato ili ga svako od nas stvara kroz odnose, odluke, iskustva i male svakodnevne stvari koje često uzimamo zdravo za gotovo.
Vrlo brzo postalo je jasno da ne postoji jedno zajedničko „tačno“ rešenje. Neki učesnici govorili su o smislu kroz ljubav, porodicu i bliske odnose sa drugim ljudima. Drugi su ga pronalazili u stvaranju, umetnosti, znanju, poslu ili osećaju da svojim postupcima ostavljamo trag u životima drugih ljudi. Bilo je i onih koji su smatrali da smisao nije nešto što pronalazimo jednom zauvek, već nešto što se menja zajedno sa nama tokom života.
Razgovor nas je prirodno odveo i ka pitanjima prolaznosti, straha od smrti i osećaja da vreme veoma brzo prolazi. Upravo su ti delovi diskusije bili među najiskrenijima jer su učesnici govorili o stvarima o kojima se retko razgovara u svakodnevici: o pritisku da život mora imati neku veliku svrhu, o osećaju izgubljenosti i o tome koliko društvo često nameće predstavu da svi moramo tačno znati šta želimo i kuda idemo.
Dotakli smo se i različitih filozofskih pristupa ovoj temi — od egzistencijalističke ideje da čovek sam stvara smisao sopstvenog života, do pitanja da li je možda upravo potraga za smislom ono što nas čini ljudima.
Posebno zanimljiv trenutak dogodio se kada je razgovor prešao sa velikih apstraktnih ideja na sasvim jednostavne stvari: jutarnju kafu s dragim ljudima, osećaj pripadnosti, muziku, knjige, uspomene i male rituale koji život čine podnošljivijim i lepšim. U jednom trenutku postalo je jasno da filozofija nije nešto odvojeno od svakodnevnog života kako često mislimo — naprotiv, ona počinje upravo od pitanja koja sebi postavljamo kada ostanemo sami sa svojim mislima.
Filozofski klub u “Novotarijumu” nastavlja da bude mesto na kome pitanja ostaju jednako važna kao i odgovori. Ponekad možda i važnija.
Prvo veče Filozofskog kluba: gde počinje savest i ko smo mi uopšte?
📍 Kosančićeva 4, Požarevac | 13. 12. 2025.
Prvo veče Filozofskog kluba proteklo je u znaku velikih pitanja i još većih dilema. Okupili smo se sa željom da zajedno razmišljamo, bez potrebe da odmah pronađemo tačne odgovore. Tema susreta bila je poreklo savesti i odnos tela i duše – pitanja koja su otvorila širok prostor za razgovor i različita tumačenja.
Kroz diskusiju smo se zapitali da li duša postoji nezavisno od tela ili je ona samo proizvod njegovog funkcionisanja. Da li smo mi ono što mislimo, ono čega se sećamo ili ono što fizički jesmo? Razgovor se prirodno proširio na pitanje identiteta i ličnosti.
Koristeći misaone eksperimente o kloniranju i hipotetičku situaciju u kojoj dve osobe zamene tela, pokušali smo da odgovorimo na pitanje da li bismo u tom slučaju ostali iste osobe. Da li je identitet vezan za telo, um, sećanja – ili nešto treće što je teže definisati?
Ideje koje su mladi sami iznosili upoređivali smo sa klasičnim filozofskim primerima, među kojima se posebno izdvojio Tezejev paradoks. Tražili smo sličnosti i razlike između drevnih filozofskih problema i savremenih pitanja sa kojima se danas susrećemo.
Razgovor je tekao spontano, jedno pitanje vodilo je ka drugom, a odgovori su često ostajali otvoreni – baš onako kako i treba da bude u filozofskom klubu. Umesto zaključaka, poneli smo nova pitanja, sumnje i ideje za naredna okupljanja.
Sledeći susret zakazan je za januar, kada nastavljamo tamo gde smo stali – u zajedničkom promišljanju sveta i sebe u njemu.
