Filozofski klub
Filozofski klub je prostor za mlade koji vole da postavljaju pitanja, razmišljaju naglas i ulaze u razgovore koji nemaju brza i laka rešenja. Okupljanja su zamišljena kao otvoreni razgovori u kojima se filozofija ne uči napamet, već se živi kroz dijalog, razmenu mišljenja i zajedničko promišljanje sveta oko nas.
Na susretima se bavimo temama koje su bliske svakodnevnom iskustvu mladih – identitetom, slobodom, odgovornošću, odnosom tela i uma, moralnim dilemama, smislom, zajednicom i savremenim izazovima. Polazimo od pitanja, primera iz života, misaonih eksperimenata i filozofskih paradoksa, uz povremeno oslanjanje na klasične i savremene filozofe.
Filozofski klub ne zahteva prethodno znanje. Važno je samo biti radoznao, spreman na slušanje i otvoren za drugačija gledišta. Razgovori su vođeni, ali ne i zatvoreni – odgovori nisu konačni, a neslaganje je dobrodošlo kao deo procesa.
Svaki susret donosi novu temu, nova pitanja i nove uvide. Na ovoj stranici objavljujemo izveštaje sa svih okupljanja Filozofskog kluba.
O smislu života, prolaznosti i stvarima koje nas pokreću
📍 Kosančićeva 4, Požarevac | 22. 5. 2026.
Postoje teme koje nikada ne zastarevaju, bez obzira na vreme u kome živimo, godine koje imamo ili iskustva kroz koja prolazimo. Jedna od njih svakako je pitanje smisla života i upravo njoj smo posvetili još jedno veče Filozofskog kluba u “Novotarijumu”.
Tokom susreta razgovarali smo o tome šta čoveku daje osećaj svrhe i da li smisao postoji kao nešto unapred dato ili ga svako od nas stvara kroz odnose, odluke, iskustva i male svakodnevne stvari koje često uzimamo zdravo za gotovo.
Vrlo brzo postalo je jasno da ne postoji jedno zajedničko „tačno“ rešenje. Neki učesnici govorili su o smislu kroz ljubav, porodicu i bliske odnose sa drugim ljudima. Drugi su ga pronalazili u stvaranju, umetnosti, znanju, poslu ili osećaju da svojim postupcima ostavljamo trag u životima drugih ljudi. Bilo je i onih koji su smatrali da smisao nije nešto što pronalazimo jednom zauvek, već nešto što se menja zajedno sa nama tokom života.
Razgovor nas je prirodno odveo i ka pitanjima prolaznosti, straha od smrti i osećaja da vreme veoma brzo prolazi. Upravo su ti delovi diskusije bili među najiskrenijima jer su učesnici govorili o stvarima o kojima se retko razgovara u svakodnevici: o pritisku da život mora imati neku veliku svrhu, o osećaju izgubljenosti i o tome koliko društvo često nameće predstavu da svi moramo tačno znati šta želimo i kuda idemo.
Dotakli smo se i različitih filozofskih pristupa ovoj temi — od egzistencijalističke ideje da čovek sam stvara smisao sopstvenog života, do pitanja da li je možda upravo potraga za smislom ono što nas čini ljudima.
Posebno zanimljiv trenutak dogodio se kada je razgovor prešao sa velikih apstraktnih ideja na sasvim jednostavne stvari: jutarnju kafu s dragim ljudima, osećaj pripadnosti, muziku, knjige, uspomene i male rituale koji život čine podnošljivijim i lepšim. U jednom trenutku postalo je jasno da filozofija nije nešto odvojeno od svakodnevnog života kako često mislimo — naprotiv, ona počinje upravo od pitanja koja sebi postavljamo kada ostanemo sami sa svojim mislima.
Filozofski klub u “Novotarijumu” nastavlja da bude mesto na kome pitanja ostaju jednako važna kao i odgovori. Ponekad možda i važnija.
Prvo veče Filozofskog kluba: gde počinje savest i ko smo mi uopšte?
📍 Kosančićeva 4, Požarevac | 13. 12. 2025.
Prvo veče Filozofskog kluba proteklo je u znaku velikih pitanja i još većih dilema. Okupili smo se sa željom da zajedno razmišljamo, bez potrebe da odmah pronađemo tačne odgovore. Tema susreta bila je poreklo savesti i odnos tela i duše – pitanja koja su otvorila širok prostor za razgovor i različita tumačenja.
Kroz diskusiju smo se zapitali da li duša postoji nezavisno od tela ili je ona samo proizvod njegovog funkcionisanja. Da li smo mi ono što mislimo, ono čega se sećamo ili ono što fizički jesmo? Razgovor se prirodno proširio na pitanje identiteta i ličnosti.
Koristeći misaone eksperimente o kloniranju i hipotetičku situaciju u kojoj dve osobe zamene tela, pokušali smo da odgovorimo na pitanje da li bismo u tom slučaju ostali iste osobe. Da li je identitet vezan za telo, um, sećanja – ili nešto treće što je teže definisati?
Ideje koje su mladi sami iznosili upoređivali smo sa klasičnim filozofskim primerima, među kojima se posebno izdvojio Tezejev paradoks. Tražili smo sličnosti i razlike između drevnih filozofskih problema i savremenih pitanja sa kojima se danas susrećemo.
Razgovor je tekao spontano, jedno pitanje vodilo je ka drugom, a odgovori su često ostajali otvoreni – baš onako kako i treba da bude u filozofskom klubu. Umesto zaključaka, poneli smo nova pitanja, sumnje i ideje za naredna okupljanja.
Sledeći susret zakazan je za januar, kada nastavljamo tamo gde smo stali – u zajedničkom promišljanju sveta i sebe u njemu.
